Pffffffttt!!

Veliki svetski marketinsko-finansijerski balon se napokon izduvao, osamutivsi psihogasom buljuke prodavaca magle, reznih menadzera, berzanskih mesetara i medija sminkera.

Ako vala, vec mi je bilo zlo od njih. Toliko dobrostojecih, lepoupakovanih, praznozborecih, hodajucih nistarija se nakotilo da mi postalo neprijatno sto imam samo jednu karticu, nisam liznuo kola vec dve godine, nisam jeo nista novo odjutros, nemam nijedan kredit…

A kako je radio sistem?

Pravim dve stolice dnevno. Nadjem nekog sa musavim parama i on ulozi u veeeeliki marketing tako da ljudi pozele da smeste dupe bas kod mene. Pocnem da prodajem sedam stolica dnevno a 20 reklamno marketinskih stricnjaka kupe novi auto.

Onda napravim biznis plan u kome projektujem da cu ovim tempom rasta moci da prodam 14 stolica dnevno. Odem u banku i dignem kredit za pogon….. 30 bankara kupe stan i kola.

Onda pljunem jos love da poduprem reklamu i za to obrnem jos jedan krug kredita. Onda bankari i marketing mesetari zarade i kupe moje akcije. Uspeo sam!

Za to vreme i moj komsija poceo da pravi stolice…. Eno ga u banci.. prosiruje pos’o… Privreda raste, jbt!

I onda dolazimo do kriticne tacke. Otkrivamo da ljudi imaju samo po jedno dupe! O, kakva greska prirode! O, kakva nepravda! Samo po jedno dupe! A trzisni analiticari su govorili da je mnogo vise… na bazi sranja koje je oko nas! I platili smo im debelo tu analizu. Oni su akcionari kod komsije….

Evo nas svi zajedno sedimo na stolicama… i preznojavamo se…

Ja bi im vratio kredit al’ nisam prodao… oni bi kupili al’ im se obezvredile moje akcije… jebemti…

I sta cemo sad? Pomagajte ljudi!

Blogo je dosadno!

Nesto mi se cini da je blog crk’o. Il’ je portal crko, il’ je ekipa crkla….

Biva to s vremena na vreme. Zasite se ljudi.

Tacno se oseti kad jednog dana svi nekako stanu odjednom. Do juce sve vrcalo a danas niko nista nema da kaze, zapazi, poruci…

I onda, ako zagrebes dublje, naletis negde na varnicu ili svadju. Caskom se stvore klanovi i krene ona neka tastina: necu ja kod njega jer nece on kod mene, on ce meni da kaze ono…

Tuga ziva, ona najtuznija je kad se neko blogo-naljuti! Na koga bre? Na neki nick, na bajt? Ovo je bre siroka virtuelna dimenzija i ne treba je svoditi na tesan prostor realnosti gde vlada sujeta i tvrda realnost. Ako neko misli drugacije, siroko nam polje svima.

A mozda je ipak crklo blogovanje. Kad pogledam ove razne prikljucke, plejere, tvitere, kasetofone bioskope, mesendzere… svega ima samo teme nema… A nesto nema ni ljudi, samo slike i sprave da jedni drugima porucuju.. kad bi imali sta.

I svi teoretisu. Kako povecati posecenost, kako se ubaciti na agregatore… dvesta blogova o tome kako pravilno praviti blog!

Sve je ovo k’o uvod u konacnu fejsbuk dominaciju. Svi smo prijatelji niokocega. Nas 7859 prijatelja! Blago nama!

Dosadno bre!

Izvol’te

U kafanu se ulazi bilo kad, a izlazi tek kad ti je dosta.

Zakazano vreme znaci nekakav sastanak, a to kafanu pretvara u puku

lokaciju.

Ne ides tamo da rucas ili veceras. Moze da se jede i bolje i za manje

pare,  na drugim mestima.

To je mesto da se podupiru case i ono u njima, prazne piksle,

razmenjuju reci i ponesto oko njih.

Ako ne znas da vodis pesmu onda uvek budi voljan da otisnes niz  neku koju su drugi poveli.

Mnogo praznih casa treba, da naucis da pesme drugima, ili od drugih, porucujes.

Ne valja sesti u kafanu kao gazda. Mnogo gazda na istom mestu – ne ide, a jednom, samom, je dosadno.

Najbolje je kad si dragi gost kod dobrog domacina.

Ide zima, vreme kafana.

Treba odabrati dobru i obnoviti znanje kako se koristi.

Zaboravilo se.

Kad ‘oces!

Dolazis? E supeeer!

U petak.. i tri dana ces da budes? E, fala bogu jednom, posle tri godine!

Da se izludujemo, a ne ovako…

Ma tu sam bre za tebe uvek!… Koji je to datum?

Aha..dobro… to vece kasno dolazim s’ puta… pa, onda u subotu, kad se odspavamo k’o ljudi.

Prvo namirimo familije, pijac, rucak i to.. onda mi!

Popodne imam samo jednu posetu…vecera neka.

A u nedelju je slava kod kuma…

Ma tu sam, kazem ti, kad ‘oces!

…………….

…………….

Ma… necu!

……………

Nedopustivo

SLIKA OBRISANA U CILJU SMIRIVANJA

BESMISLENE NERVOZE AUTORA ISTE

(Kaze da je autor… ja svima verujem, pa sto njoj da ne verujem?)

Na slici je bio tanjir sa dve vrste pi’tija, jedna vrsta levo, druga vrsta desno.

Slku nije problem da vidite ako guglujete pihtije!

Ne priznajem:

‘Leba bez kore

Ribu bez kostiju

Majonez bez jaja

Sir koji nije od mleka

Zene bez… Ne, to ne spada u ovu kategoriju…

I tako dalje…

Ne priznajem, al’ cutim i trpim.

Ipak, negde nema kompromisa.

Ne priznajem… nikako… pi’tije bez belog luka i dlaka.

To je nedopustivo!