Komercijalista

Zvoni neko k’o blesav i ja vidim da su svi vec otisli. Otvorim.

Coveculjak nije zatvorio usta naredna 23 minuta.

Lose vreme al’ gura se.    Jedva stig’o… ali nije mu zao.. doneo… jedva sacuvao.   Mnooogo se trazi, sve razdelio, sem ove jedne!    Nema veze sto ona nije tu, znamo se… samo potpisem.

Odma cim legne prva uplata mozemo da kupimo. Mnogo se isplati, vec sesti put bude upola cene..evo ovde i pecat ako moze. Tu!

STOJ! Aj’ sad polako…

S kim god da si se dogovorio, toga sad nema.

Ne potpisujem nista.

Sad zurim i polazim.

Dovidjenja!

Dobrodobrodobro… sve u redu..ma, nije problem!    Doci ce opet! Ako ostane, al’ on ce da cuva do sutra, da mu javim… mnoooogoo se trazi.. ovo samo za nas…

Dovidjenja!!!!     Phuuuu… ja da znam ovako, prod’o bi Deltu Miskovicu…

Ujutro kazem, trazio te neki, takav i takav…

Jaooo.. sto je on dosadaaan! Dobro sto nisam bila tu. Ma kakav dogovor! Ne pada mi bre na pamet! Ako mi treba imam ja gde i kako da nabavim…

Dve nedelje kasnije, prilazi mi dok doruckujem. E, ako ‘oces da ides u pozoriste… Imam tu neku karticu.. tri’es’ posto popust.. doneo onaj..’ebiga..

Nisi valjda??!?!? (jebemti, ispada mi iz usta….!) Vidim gleda me nekako…znam taj pogled…njega imaju kad su se kajale jos dok su pristajale!

Stop

Imam fobiju od uniformi.. odavno. Steta, neki se divno zabavljaju u njima.

Pored toga ne citam ni zakone. Svaki sledeci odsece malo moje slobode i da preda je nekom drugom. A i dosadni su…

Zbog toga zivim oprezno. Pazim sta i kome pricam, pazim sta slusam… to pogotovo! Ne prelazim ulicu skoro nikad. Dosta mi je ono sto nadjem na svojoj strani.

Moram tako… poostrili kazne,covece! Za prolazak kroz crveno ide do smrtne!!!

Pistolji vise nemaju ni kocnicu ni okidac. Rade na senzor!

Izgleda da je tako..ne znam ja bas dobro…

Imam dozvolu za voznju al’ nemam za oruzje… Zato stajem na zuto, na stop, na svaku belu kucu… Ustvari stojim uglavnom…

Soba za opasne misli

Opasne misli, zive uz nas…kao i sve druge, imaju svoj razlog, tok i kraj… Za razliku od obicnih, opasne misli vode mracan, surov, srednjevekovni zivot… bas onakav, kakav zasluzuju.    Ako prezive rodjenje i preleze decje bolesti, postaju nezgodan saputnik,   sa kojim se ne moze medju ljude, jer… sa njima se nekad ni pred sebe ne moze.

Hrane se nama i svetloscu.   Sami, protiv njih skoro da nemamo sanse. Cak ni pobednicima  njihov ujed ne ostavlja mnogo mesa na kostima.

Opasno je na njih udariti.

Sabijena u tesnac, njihova moc postaje razorna. Zato je vazno da dobiju svoj prostor.

Pustamo ih da divljaju…  zakatancene,  sve zajedno… u specijalnoj sobi u nasoj glavi.  Tapacirani zidovi drze ih daleko od svetla i svakog zvuka.

Dajemo im da ostare, da ishlape u nama, ogranicene, u tom, dobro bezbedjenom prostoru.  I cekamo…  da se same ugase…do poslednjeg casa okajavajuci nepocinjene grehe.

Nase je da vodimo racuna da se soba ne prepuni…  i da dobro pazimo na katanac.

Nesto

Nesto ruzno se desilo.

Kad dodjes u takvu situaciju zapitas se gde i kada je nastala ta … pragreska..

Pitas se unazad… pocev od tog dana, pa do.. rodjenja.. mozda i dalje…

U kom trenutku su donete pogresne odluke?

Na kojoj raskrsnici smo pogresno skrenuli i nasli ste bas tu?

Da li sam morao tim putem, sa tim likom i tom pamecu…?

Odgovore trazim u ravnotezi. Izmedju zelja i okolnosti, izmedju ambicija i sposobnosti, razuma i osecanja, hedonizma i odgovornosti…

Ne dozvoliti neravnotezi da traje .. ne ici protiv sebe, ali ni ne prkositi svetu u kome zivis, jer niko nije ostrvo.

Kontinuirano odmeravanje i uravnotezavanje je modus vivendi. U svakom momentu imati – dobar razlog zasto.

Nesreca nas uvek zatekne nespremne.. ali i sama izvede do nekog izlaza… i to se mora sacekati.

Ako u svakom momentu spoznajes svoje razloge, u trenutku nesrece, neces se rasuti u kajanju i krivici. Imaces moc da vidis dalje staze…

Nesto ruzno se desilo i mnogo mi je krivo.

Miroslav

Koliko ste se srodili sa svojim nick-ovima?    Da li odredjujete karakter vasem nick-u ili on modifikuje vas?   Da li bi pod drugim nick-om pisali drugacije?

Pre neki dan sam, jedno pola sata, eksperomentisao sa nick-om – Miroslav.      Nesto mi doslo da proverim, al’, da vam pravo kazem, jedva sam i tol’ko izdrz’o.    Uopste nisam umeo da se ponasam!    Nisam znao ni kako, ni o cemu da pricam.    Ziv sam se nadosadjivao!

Taj moj Miroslav izadje tunjav, ustogljen nekako.     Da sam do uvece ostao Miroslav, spavao bi s kravatom.     Daj boze da bi docekao jutro da se ne pridavim!

Nedostaje mu te neke karzme… nema taj shizofreni stav, ne vrcaju pi’tije iz ociju…

Nije to kao kad se predstavis: drnch… drago mi je!

Ili: My name is drnch… just drnch!

Situacija se odma’ izdigne na visi nivo!

Da je pokojni Cita znao na vreme da kaze:   “Ja drnch, ti Dzejn!” .. ovaj plivac bi garant ostao suvog q**ca!

Nemoj sad neko da se javi i da me opali kako sam mu maznuo majmoon-a!     Ima da se obesim na prvu lijanu, cim izadjem s posla!