Soba za opasne misli

Opasne misli, zive uz nas…kao i sve druge, imaju svoj razlog, tok i kraj… Za razliku od obicnih, opasne misli vode mracan, surov, srednjevekovni zivot… bas onakav, kakav zasluzuju.    Ako prezive rodjenje i preleze decje bolesti, postaju nezgodan saputnik,   sa kojim se ne moze medju ljude, jer… sa njima se nekad ni pred sebe ne moze.

Hrane se nama i svetloscu.   Sami, protiv njih skoro da nemamo sanse. Cak ni pobednicima  njihov ujed ne ostavlja mnogo mesa na kostima.

Opasno je na njih udariti.

Sabijena u tesnac, njihova moc postaje razorna. Zato je vazno da dobiju svoj prostor.

Pustamo ih da divljaju…  zakatancene,  sve zajedno… u specijalnoj sobi u nasoj glavi.  Tapacirani zidovi drze ih daleko od svetla i svakog zvuka.

Dajemo im da ostare, da ishlape u nama, ogranicene, u tom, dobro bezbedjenom prostoru.  I cekamo…  da se same ugase…do poslednjeg casa okajavajuci nepocinjene grehe.

Nase je da vodimo racuna da se soba ne prepuni…  i da dobro pazimo na katanac.