Prolecni, non-urban post

Zasto uopste da pokusavam da budem urban u prolece?

U drugo doba godine jos nekakouspevam da se kontrolisem, ali kad ovako krene da buja, iz mene izbije sve ruralno i organsko… a ima ga, da se i sam iznenadim.

Izlozbe, koncerti, kancelarija… Ma beeeeziii!!! Vuce me tlo….

Ovih dana, hebe mi se zivo za luxury cars… Lozim se na one traktorcice i zamisljam kako se vozam izlokanim putevima kroz sumu, sve do neke blatnjave kolibe gde secem koprivu da pravim jelo u koje umacem presnu pogacu.

U gradu, ne mogu da me odvoje od neke poljoprivredne apoteke. Merkam sarena creva za zalivanje, testere i moticice… bastenske garniture i rostilje… Pojma nemam sta bih s njima ali mnogo lepo deluju. Ostavljaju utisak kako se njima pomaze nesto zaleno, sveze, zivo i ukusno!

Ovo je jedino doba godine u koje mi se kompjuter jedva uklapa. Tastatura deluje odbojno i nevaspitano u poredjenju sa pupoljcima u zardinjeri.

Ako bih nesto i pisao, cinio bih to kratko, par reci stapom po vlaznoj usitnjenoj zemlji…

Prolece je blagodet… Cak je i u Beograd tada… najbolji…