Od Silvane do Nirvane

Ne drzi me jedna muzika… ne drzi me jedna knjiga…

Kad coveku ide dobro onda stvari idu redom… zna se, sad radim ovo, uradim i idem dalje… Kad nesto nece, onda ne zavrsavas posao, nego odlazes i pocinjes sledeci… pa jos jedan, pa se vracas, pa sve tako…

A zapoceto pa nedovrseno gubi ukus. Zamisli da peces gibanicu, pa prekines, pa nastavis popodne… kakva bi to glibanica bila? Citam trenutno tri knjige, razlicite… citam ih ne pamtim otkad… na trecoj stranici, svetlo mi se ugasi, samo… Posle deset minuta natezanja, predam se i formalno, pritisnem prekidac i okrenem se na stranu…

A tek zvuci! Sacuvaj boze… Cini se da je u ovom momentu za mene najbolje prepustiti se radiju. Svi ti muzicki urednici bar imaju neku temu… Ja najpre stojim citavu vecnost ispred police sa diskovima, pre nego sto pod misku uzmem bar pet… ovih komprimovanih… Zamislite samo da je vreme vinila, pa dohvatis jedno 70-100 ploca i poneses do gramofona… redom, od Silvane do Nirvane…

Jeb’o diskove! Za mene je sad neki strip i onaj tranzistor, sa baterijom od 4,5V… velikom k’o cigla, prikacenom sa strane gumicom za tegle… Nemam ni sliku da vam pokazem.. ko se seti, setio se!