Caramba!

Eeeebgabash! Covek se osakatio.

Ne znam prosto sta da kazem ni sta da mislim.

Koja muka treba da te natera da krenes u samodestrukciju?

Vestina koju nikako da naucim je da umem da nastavim dalje. Vezbam to uporno stalnim podvlacenjem nekakvih crta… pod pluseve i minuse. Svi veliki igraci sa kojima sam radio znali su da ogranice gubitak, otresu, blato i pocnu ispocetka.

Voleo bih da umem da se snadjem, onako robinzonski… da se prehranim od parceta ledine i svojih deset. Tuzno je to sto uopste tako moram da razmisljam u svojih xx(x) godina ucenja i rada iza sebe… Ali sta ces, svi tako, pa i ja..

Narod treba radno opismeniti… da nikad ni ne dodje u situaciju da im neko duguje pedeset plata. Kako neki gazda moze da duguje tolike plate? Kakav je to gazda? Ako mora da plati porez, treba najpre da moze da da i plate… Ako to ne moze, treba ga treci mesec zatvoriti, ne cekati da se od jadnih zaduzi…

Kad jednom vidi da moze da prodje dzabe, odmah izbaci opciju placanja… uostalom idite u Maksi pa pogledajte svu onu robu, koju dzabe uzimaju da bi nam prodali. Moze im se…

Ministri rada i socijalne politike, odsada pa zauvek, treba da budu duzni uce radni narod: “Draga naciJo, zajebi volontiranje! Nemojte ici na posao ako vam ne plate!”

Ima ljudi koji to jednostavno ne mogu da prihvate i pucaju po savovima. Ova drzava bi trebalo da zastiti takve ljude od njih samih jer i oni su prirodni resurs i treba da ih cenimo.

Setio sam se filma “Zivot je lep” sa fenomenalnim Robertom Beninijem… romanticna prica o plemenitom coveku koji svog malisana provodi kroz pakao logora…bajkom, vizijom… Mozda nismo toliko dobri kao Benini, da svoju muku tako uvijemo…ali nemojmo zrtvovati svoje prste.. kome? Trebaju nam ti prsti za nasu decu…

Mehanizmi opsene i skrivanja istine su svuda isti. I njih uvozimo od razvijenih. Nakon stupidne Coca cola cmarolike ljubilice, u jeku krize, iz prekookeanskih sarenih info-kutija nam servirase novu – plashilicu.

Odluceno je da cemo u narednom medija periodu umrirati od gripozne krmetine!

E pa, zabole me! Kad nisam rikn’o od onolike peradi sto se izvrtala po Aziji, ni od ona dva overdozirana labuda kod nas, sad treba da se bojim meksikanskih prasica na Coldrex-u!!?!

Nema od toga nista. Nasi prasci ne stignu ni promaju da u’vate.. odma’ im uvalimo motku u *upe il’ jabuku u usta. Upravo smo, ovako bedni zavrsili sa postuskrsnjim svinjocidom i sad treba da ocekujem da za prvi maj zadenemo po praziluk u dzep i salatu u aktovku – sto je sigurno, sigurno je!

Al’ mora da se drzi neka tenzija, da ne mislimo na zasto ujutro krecemo u dobrovoljacki kolektiv. Zato, prepustite problem zaostalih plata goluzdravim ministarskim strucnim savetnicima i njihovim usminkanim medija spinerima… Vrebajte po ulicama prasice sa sombrerom i dobro pazite da vam neko, za praznik volontera, ne uvali gudu iz gepeka lade sa meksikanskim tablama!!