Sako

Lepo sam jutros spremio sako.

Em budem lep.. dobro, ne bas lep, al’ bar pristojan…em mogu da ga skinem kad treba.

Tako je i sa gacama, sluze ti dok ne zatreba da skines. Ako se desi da to zatreba – jos bolje! Nego, odlutah od teme… koju nisam ni imao..

Dakle, u zao cas upalim televizor i lepo vidim pisu ona slova sto trce… Kaze, tries’ stepeni danas! Uuuu! Batalim sak’o odma!

A tvrdo sam se zarek’o da necu da gledam televizor ujutro… ni uvece.. ni nikad.. Mog’o sam lepo da odem na jogging, pa se istusiram, pa se namirisem, obucem se k’o igzekjutiv… bog da me vidi, gazda da me plati…

Cim ovako uprzi, odma’ krenu ranoletnje sheme. Svi vabe… da posedimo ovamo, da zalijemo onamo… Meni, brate, danas uopste… ali uopste… nije do objekata. Sedim u ovom mom podrumu i mrznem se. Usta mi poplavela…

Jedva cekam da se zavrsi radno vreme i da odem kuci… da sipam jednu, svojerucno!